Svetlost
- Tela koja emituju svetlost --> svetlosni izvori
- Mi vidimo i tela oko sebe koja nisu svetlosni izvori --> to je zato što se od njih odbija svetlost koja dolazi iz nekog svetlosnog izvora i dolazi do našeg oka.
- Postoje :
· PRIRODNI SVETLOSNI IZVORI (...zvezde)
· VEŠTAČKI SVETLOSNI IZVORI (...zagrejana/usijana metalna tela, plamen sveće, svetleći gas u cevima...)
- Najčešće se koriste termički (toplotni) svetlosni izovri, koji nastaju zagrevanjem tela. Metalno telo se može postupno zagrevati, najpre do crvenog, potom žutog, i najzad belog usijanja. Ono tada zrači energiju u obliku toplote, a sa povišenjem temperature, povećava se i zračna energija u obliku svetlosti.
- Plamen sveće daje svetlost pri hemijskom procesu sagorevanja, a svetleći gas (reklame cevi) nastaje pri električnom pražnjenju kroz gas.
- U zvezdama se neprekidno odvijaju atomski procesi u kojima se oslobađa energija.
- U SVETLOSNIM IZOVRIMA SE TOPLOTNA, HEMIJSKA, ATOMSKA, ILI DRUGI OBLICI ENERGIJE PRETVARAJU I EMITUJU (ZRAČE) SVETLOST.
- Svi svetlosni izvori emituju svetlost koja je ista po prirodi.
- Tela mogu biti :
· NEPROVIDNA (tela koja upijaju, ili odbijaju svetlost --> metali, drvo, kamen...)
· PROVIDNA
(tela kroz koje prolazi svetlost --> voda, staklo...)
- Svetlost, propuštena kroz male tačkaste otvore u mračnu prostoriju, daje vrlo uzane svetlosne snopove, svetle linije --> svetlosne zrake.
- Svetlosni zraci koji dolaze od Sunca praktično su paralelni.
- U HOMOGENOJ SREDINI SVETLOST SE OD IZVORA PROSTIRE PRAVOLONIJSKI !
Senka i polusenka
- Zbog pravolinijskog kretanja svetlosti iza osvetljenih predmeta javlja se senka.
- Veličina senke, njen oblik, i oštrina, zavise od veličine sevetlosnog izovora, veličine osvetljenog predmeta, njihovog uzajamnog položaja i udaljenosti.
- Svetlosni izvor mngo manji od osvetljenog predmeta, ili mnogo udaljen od njega -->tačkasti izvor svetlosti.
-
IZA NEPROVIDNOG PREDMETA OSVETLJENOG TAČKASTIM IZOVROM
SVETLOSTI JAVLJA SE SENKA SA OŠTRIM GRANICAMA IZMEĐU OSVETLJENOG I
NEOSVETLJENOG DELA PROSTORA. U PROSTOR SENKE NE STIŽE NIJEDAN SVETLOSNI
ZRAK. U SVIM OSTALIM SLUČAJEVIMA IZA OSVETLJENOG PREDMETA JAVLJA SE POLUSENKA
– DEO PROSTORA DO KOGA OD SVETLOSNOG IZVORA STIŽU SAMO NEKI SVETLOSNI ZRACI.
TAKVA SENKA NEMA OŠTRE GRANICE VEĆ NEOSVETLJENI PROSTOR POSTEPENO PRELAZI U
OSVETLJENI.
Odbijanje svetlosti
- Svetlost se može odbijanjem usmeriti na razne predmete
-
Pogledajmo ovu sliku :
– Imamo upadni zrak (B) i odbojni zrak (C) i između njih uglove do normale (od B do normale - α i od normale do C - β)
– α =β
– Zakon odbijanja svetlosti :
UPADNI UGAO JEDNAK JE ODBOJNOM UGLU. UPADNI ZRAK, NORMALA I ODBOJNI ZRAK LEŽE U ISTOJ RAVNI.
Ravna ogledala
- Ravno ogledalo - uglačana ravna površina koja odbija najveći deo upadnih zrakova
- Osobine ravnog ogledala imaju dobro uglačana metalna površina ili staklo koje je s jedne strane metatalizirano.
- Svaki predmet (P) ima svoj lik u ogledalu (L)
- Lik (L) nije stvaran jer je on dobijen od odbijenih zrakova
- Liku (L) su strane suprotne od predmeta (P); Ono što je predmetu (P) leva strana, to je na liku (L) desna, i obrnuto.
- Svetlost se može odbijati i od neravnu površinu; Uzmimo sledeći primer :
Sunčevi zraci, koji su praktično paralelni, kada padaju na ravno ogledalo odbijaju se tako što su i odbijeni zraci paralelni. Sunčev lik se vidi u ravnom ogledalu. Međutim, kada Sunčevi zraci padaju na površinu snega, oni se nepravilno rasipaju i ne može se videti Sunčev lik. Površina snega je neravna pa odbijeni zraci imaju različite pravce.
- Pojava,
kao što je ova gore opisana naziva se difuzno odbijanje svetlosti.
- I
kod difuznog odbijanja svetlosti važe isti zakoni odbijanja svetlosti od ravnog
ogledala, samo što hrapave površine čine samo veliki broj malih različito
orijentisanih ravnih površina, zbog čega se upadni paralelni zraci odbijaju u
različitim pravcima.
- Svakodnevno
posmatranje predmeta oko nas je posledica difuznog odbijanja svetlosti.
.........nastaviće se...... by ikr (ikr_serbia@yahoo.com) (c)2007 http://pandfedb.co.sr