RUMENKA

О Руменци још...

Православна црква

Руменка (мађарски Piros) приградско насеље у општини Новог Сада, северозападно од града, удаљено од новосадске градске куће 10 км лежи на јужној Бачкој лесној тераси, а сеоски атар захвата површину од 2970 хa. Додирује се на северу и северозападу са Кисачом, на североистоку са Ченејом, на истоку са Новим Садом и на југу и југозападу са Футогом.

Веома старо насеље

Село Руменка у писаним изворима први пут се помиње у повељи Беле IV, којом је и ово место поред других 24. јула 1237. год. краљ поклонио цистерциској опатији Белакут у Петроварадину. Овом властелинству је припадало до Мохачке битке 1526. год. а кад су Турци овде завладали, било је у саставу сегединског санџака, и 1590. год. имало је 20 домова. После истеривања Турака из Бачке, забележено је на картама као пустара која је припадала футошком властелинству.

У селу Пирош по прописима у XVIII веку највише је било Срба. Међу житељима помињу се и многа данашња презимена: Кантарџић, Сремац, Шијачки, Бошњаков, Чордаров, Плачков, Коларски, Козаров, Милорадов и др. У Пирошу је 1786. било 60. српских домова. Те године овде се населило 50. мађарских породица из Норвешке жупаније са 507 глава. Страдања у Буни У Буни 1848/49, Срби су били исељени у Кулпин и том приликом је убијено око 50. људи; над њиховом заједничком раком подигнута су два надгробна споменика који постоје и данас. Размирице између Срба и Мађара биле су и око пресељења Срба са пустара и салаша близе новој локацији села чему су Мађари пружали отпор. Срби су тек касније насељавали главну улицу (данашњу Арсенија Чарнојевића).

После I светског рата 1922. село је добило ново име Руменка. За време окупације враћен је мађарски назив, а крајем 1944. поново је успостављена Руменка. У време прве аграрне реформе после I светског рата колонизовано је 80 српских породица које су хортијевци 1941. протерали из Бачке. Неке од ових породица вратиле су се по завршетку рата.

Измењена физиономија насеља

Старе приземне куће, претежно од набоја су као у већини војвођанских села, бочно окренуте улици, са већим међусобним растојањем. Нове куће, приземне и спратне, зидане од цигле и бетона, ближе су једна другој. Изменом функција у насељу и материјалног положаја становниства, дошло је до великих промена и у физиономији села.

После I светског рата било је 584 домаћинстава у месту, после II св. рата 584. 1953-604, а 2002. око 1500. Нови део Руменке гради се уз Канал и на југозападу. Гради се водоводна мрежа на око 10 км, уведен је и гас.

Занимања становништва

У прошлости се највећи број становништва бавио пољопривредом; оранице захватају површину од 2.489 ха или 99,2% обрадивог земљишта. Воће и поврће се износило на новосадске пијаце.

Просвета, култура и спорт

По предању још 1565. у Пирошу је постојала једногодишња школа. Школска зграда саграђена је 1690. од плетера, а 1874. поред православне цркве од чврстог материјала. Прва зграда мађарске школе подигнута је 1787. близу реформатске цркве, да би у новије време 1963. у њеном дворишту била изграђена данашња школа "Свети Сава" са 24 српска и 6 мађарских одељења са укупно 548 ученика (2003.). У старој српској вероисповедној школи смештена је библиотека "Иво Андрић" огранак новосадске Градске библиотеке. Култумо - уметничко друштво "Слобода" има 3 играчке селекције. Фудбалски клуб "Јединство" у Руменки постоји од 1934. а кошаркашки клуб "Радивој Кораћ" основан је 1970. године.

Српска православна црква у Руменки

У Руменки се налази православна и реформатска црква. Православна црква посвећена светом Петру и Павлу, по записима с почетка века, потиче из 1702. односно 1704. године. Помиње се и звоно Арсенија III Царнојевица, врховног поглавара српске православне цркве из 1737. године које је одавно нестало. Црква је уобичајене структуре за време и територију на којој је грађена. Један подужи брод на истоку је завршен полукружном апсидом са тек назначеним а у литургији неопходним певницким просторима на северу и југу. На западу храма је отворен звоник у чијем приземљу је улаз. Спољашња обрада је такође уобицајена, црква је зидана опеком, малтерисана у бело, без наглашеног сокла и са мањим прозорским отворима и бочним улазима. Апсидални отвори нешто су богатије декорисани. Кровна конструкција традиционално је покривена бибер црепом, док је поткровни венац богато профилисан.